ZAKONOM PROTIV NEZDRAVIH SASTOJAKA U NAMIRNICAMA: EU ograničava transmasti u hrani
InformerDN
Od aprila 2021. godine nijedna namirnica neće smeti da sadrži više od dva grama transmasnih kiselina na 100 grama masti, predviđa zakon koji je izglasan u Evropskom parlamentu
Evropska unija ograničila je zakonom upotrebu transmasnih kiselina u hrani. Tako će u svim zemljama članicama od aprila sledeće godine njihova količina biti ograničena na dva grama na 100 grama masti.
300 fabrički proizvedenih namirnica na srpskom tržištu sadrži transmasti
Njihova upotreba je veoma rasprostranjena jer su pre svega jeftine i dugotrajne, pa ih proizvođači hrane masovno koriste. Ima ih u proizvodima koji sadrže margarin, ali i u čipsu, keksu, pomfritu, čokoladi, prženoj hrani, pecivima...
Dokazano je da su veoma nezdrave i da posebno imaju negativan efekat na kardiovaskularni sistem i jedan su od glavnih uzroka gojaznosti.
Bolesti srca
Neke od država članica EU, poput Danske, Mađarske, Austrije i Slovenije, već su donele zakonsko ograničenje o udelu transmasti, a Evropski parlament je još 2016. usvojio rezoluciju kojom podržava takve mere. Danska se s ovim problemom suočila još 2003. i posle samo tri godine primene propisa broj smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti počeo je da opada.
Kako ih prepoznati
Na pitanje kako da potrošači prepoznaju proizvod koji sadrži ovaj opaki sastojak nutricionista Jovana Srejić savetuje:
- Na svakoj deklaraciji ili u sastavu proizvoda obično stoji "sadrži hidrogenizovane biljne masnoće".
Kada to pročitate, znajte da to nije zdravo, niti preporučljivo u ishrani jer je to oznaka za transmasne kiseline.
U poslednjih deset godina ta zemlja ima najveći pad obolelih od srčanih bolesti u EU. Tome nije doprinelo samo zakonsko ograničenje već i kvalitetno sprovedena kampanja kojom je javnost obaveštena o štetnosti hrane s visokim udelom transmasnih kiselina.
Članica odbora za zaštitu životne sredine u Evropskom parlamentu Biljana Borzan, koja je učestvovala u izradi zakona o ograničavanju transmasnih kiselina, kaže da je zadovoljna odlukom.
- Proizvođači i uvoznici hrane imaju još godinu i po dana da se pripreme za nova pravila. Za Hrvatsku je ovo odlična vest jer se četvrtina svih smrtnih slučajeva pripisuje rizicima povezanima s ishranom.
Naši građani znatno više od proseka EU umiru od bolesti srca, raka, moždanog udara i dijabetesa, što su bolesti koje se povezuju s prekomernim unosom transmasti - rekla je dr Biljana Borzan, citirajući podatke iz nedavno objavljenog izveštaja o stanju zdravlja i zdravstva u EU, gde je u proseku oko 15 odsto odraslih osoba gojazno.
Problem gojaznosti
S viškom kilograma se sve više bore i deca i mladi i zbog toga je, kako se navodi, potrebno mnogo više raditi na preventivi, što podrazumeva i nametanje zahteva prehrambenoj industriji.
- Nažalost, većina građana uopšte i ne zna šta su, odnosno kako na zdravlje deluju transmasti - upozorila je Borzanova i istakla da je istraživanje pokazalo kako svega četvrtina ispitanika smatra da imaju negativan efekt na zdravlje, 52 odsto ne zna ili nema stav o ovom pitanju, a najveće razočaranje je to što 22 odsto građana misli da pozitivno utiču na zdravlje.
Gde ima transmasti:
* slatkiši
* grickalice
* pomfrit iz friteze
* kokice iz mikrotalasne
* margarini
Šta izaziva svakodnevni unos transmasti:
* alergije
* probleme sa varenjem
* poremećaje nivoa šećera i masti u krvi
* kardiovaskularna oboljenja
* kancere
* dijabetes
* poremećaje nervnog sistema
Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE
Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE
Najnovije informacije na portalu Informer.rs
