OPASNOST VREBA IZ BRZE HRANE: Transmasti nas ubijaju, srčane bolesti uključile alarm zabrana na vidiku?!

OPASNOST VREBA IZ BRZE HRANE: Transmasti nas ubijaju, srčane bolesti uključile alarm zabrana na vidiku?! Shutterstock
utorak, 10. 03. 2020. u 09:00
Transmasne kiseline, koje se nalaze u mnogim prehrambenim proizvodima, veoma su štetne za zdravlje, posebno za kardiovaskularni sistem

To je glavni razlog zašto u zemljama Evropske unije, od aprila sledeće godine, njihova količina u namirnicama neće smeti da bude veća od dva grama na 100 grama masti, kako propisuje doneti zakon. U Srbiji ne postoje ovakva ograničenja.

Neke domaće kompanije koje za strane trgovinske lance proizvode robne marke uvele su ovaj procenat u svojim specifikacijama namirnica, jer je to roba koja se plasira na evropsko tržište, pišu Večernje novosti.

Iz organizacija koje se bave zaštitom potrošača poručuju da bi takvo rešenje trebalo da usvojimo što pre i da ne čekamo da postanemo članica EU.

Stručnjaci objašnjavaju da problem nisu one transmasti koje se prirodno nalaze u nekim namirnicama, kao na primer u mleku ili mesu, već one koje u organizam dospevaju kroz industrijske proizvode, korišćenjem hidrogenizovanih ulja.

"Najčešće ih ima u pomfritu, čipsu, prženoj hrani, imitacijama sira, margarinu, pekarskim proizvodima", rekla je za Novosti Marija Slović, prehrambeni tehnolog i ocenjivač bezbednosti hrane sa međunarodnom licencom.

Ove transmasti su nastale kao produkt hidrogenizacije, a to je proces koji omogućava da masti ostanu čvrste na što višim temperaturama.

Kod nas je, kako navodi Slovićeva, svest o ovom problemu počela da se povećava poslednjih godina, jer je "alarm uključen zbog koronarnih oboljenja". Da bi potrošači mogli da pročitaju na deklaraciji koliko transmasnih kiselina sadrži neki proizvod, treba da znaju da su one obično navedene kao "hidrogenizovane biljne masnoće". Ali to samo ukoliko je izdvojen njihov iznos, jer takva obaveza nije propisana kod nas.

Šef pravnog tima Organizacije za zaštitu potrošača Srbije Mladen Alfirović ističe da je veoma važno da se na deklaracijama jasno vidi količina transmasti.

"To je nedostatak naših pravilnika koji treba da se promene", rekao je Alfirović. "Ograničenja koja EU uvodi za transmasti trebalo bi da usvojimo, iako to nije obavezujuće za nas jer nismo članica."

Alfirović navodi da je njegova organizacija imala više inicijativa da se u okolini osnovnih i srednjih škola zabrane objekti za proizvodnju brze hrane, kao što je to učinjeno sa kladionicama.

Gotovo sva hrana koja se prodaje u njima, kako naglašava, sadrži velike količine transmasti. Iako su se obraćali nadležnima, konkretan odgovor dosad nisu dobili.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Imate informacije koje želite da podelite sa nama?

Prijavite problem