KUPUJETE ČOKOLADU I KOZMETIKU NA TEZGAMA? Time štetite sebi, EVO ZAŠTO JE TO OPASNO

KUPUJETE ČOKOLADU I KOZMETIKU NA TEZGAMA? Time štetite sebi, EVO ZAŠTO JE TO OPASNO S.G.
nedelja, 04. 10. 2020. u 15:26
Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih.

Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci -  objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju Ivan Miletić.

Koji proizvodi će moći da nose oznaku posno? Novi pravilnik sprečava prevare

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

ŠRAFOVI, ZUBI, MIŠEVI... Nećete verovati šta su sve ljudi nalazili u hrani! POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Imate informacije koje želite da podelite sa nama?

Prijavite problem