(FOTO) POTKRADAJU NAS NA BRAŠNU! Evo koliko ga zaista ima u kesama na kojima piše 1 kg!

(FOTO) POTKRADAJU NAS NA BRAŠNU! Evo koliko ga zaista ima u kesama na kojima piše 1 kg! Informer
utorak, 16. 02. 2021. u 15:38
* Čak devet od 10 pakovanja bila su lakša od kilograma, zbog čega, tvrde stručnjaci, nadležni organi treba što pre da reaguju i zaustave obmanu potrošača

Proizvođači brašna zarađuju zakidajući kupce, jer u pakovanjima od jednog kilograma uvek fali nekoliko desetina grama.

Ekipa Zaštitnika potrošača uradila je mini-istraživanje i utvrdila da u pakovanjima koja smo merili slučajnim uzorkom u deset kesa različitih proizvođača samo jedan je imao onu težinu koja je označena na pakovanju, odnosno jedan kilogram. Ostalima je nedostajalo i 50 grama, odnosno sa ambalažom su imali oko 950 grama. Pošto je prosečna težina papirne kese oko šest grama, prostom računicom dolazimo do toga da u pojedinim pakovanjima ima i do 55 grama ove namirnice manje nego što piše na pakovanju.

Među deset kesa brašna čiju težinu smo proveravali samo u pakovanju "Santela" T500 bio je kilogram ove namirnice, odnosno nekoliko grama više, dok je na primer, u "Danubius" heljdin hleb bilo 991 gram. U glatkom brašnu "Sentela" T400 960 grama, a kesa "Pivničkog pšeničnog brašna", je težila samo 961 gram.

Nema opravdanja

To što je brašno takav proizvod da se može i rasipati i da se uglavnom pakuje u kese koje mogu da "propuste" sadržaj u transportu, ne sme biti opravdanje
Petar Bogosavljević, Pokret potrošača

Od svih uzoraka koje smo nasumično odabrali, najgoru situaciju zatekli smo u ambalaži "Stari mlin" koji u svojoj kesi sadrži 950 grama. dakle čak 50 grama manje nego što bi trebalo (pogledajte tabelu).

Proizvođači se brane da im je Pravilnikom o prethodno upakovanim proizvodima dozvoljeno da u kesama bude i do 15 grama manje proizvoda nego što je naznačeno (pogledajte okvir), što bi značilo da se 985 grama brašna u kesici smatra ispravno upakovanim proizvodom. Međutim, domaći stručnjaci smatraju da proizvođači ne bi trebalo ovo pravilo da iskorišćavaju. S obzirom na to da je jedno od obrazloženja proizvođača i to što mašine koje sipaju brašno u kese ne mogu da doziraju sipanje tačno u gram, sa pravom se postavlja pitanje kako se onda dogodi da u većini slučajeva gramaža bude manja, a ne veća?!

Da stvar bude gora, to nije jedini trik kojim se služe proizvođači! Koliko su spremni daleko da odu, najbolje govori činjenica da se u poslednje vreme na tržištu pojavljuje sve veći broj ambalaža raznih vrsta brašna čija težina nije kilogram, kako potrošači očekuju i kako su navikli, već 900 grama?! Većina domaćica to ne zna, već veruje da su sva pakovanja identična po gramaži. Vodeći se dosadašnjom praksom da su sva brašna pakovana po kilogram, ne dovode u pitanje da li je to uopšte tačno, već po navici kupuju. Jasno je da proizvođači ne krše zakon, ali zbog ovakvih stvari domaći stručnjaci savetuju potrošače da uvek proveravaju deklaraciju proizvoda i ne dozvole da ih proizvođači na ovakav način obmanjuju.

Koliko brašna zaista
ima u kesama?

"Danubius" heljdino - 991 g

"Danubius" T400 oštro - 986 g

"Danubius" T400 meko - 992 g

"Sentela" pšenično T400 glatko - 960 g

"Sentela" T500 - 1.003 g

"Stari mlinar" T400 - 950 g

"Stari mlinar" T500 - 964 g

"Kikindski mlin" T400 - 986 g

"Kikindski mlin" T500 - 989 g

"Pivničko pšenično" - 961 g

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača kaže da se na našem malom eksperimentu najbolje vidi kako nas proizvođači varaju i potkradaju na gramaži i da bi u pakovanje od jednog kilograma moralo biti toliko brašna i da upravo ta količina dospe do potrošača i u njihova domaćinstva.

- Proizvođači očigledno zakidaju na težini, s obzirom na to da ono što piše na ambalaži nije tačno, i da prema vašem istraživanju, čak 8 od 10 pakovanja nema naznačenu količinu brašna u pakovanju. Ovo je nedopustivo ponašanje proizvođača i mislim da bi Poljoprivredna inspekcija trebalo da reaguje i uradi detaljnu kontrolu. To što je brašno takav proizvod da se može i rasipati i da se uglavnom pakuje u kese koje mogu da "propuste" sadržaj u transportu, ne sme biti opravdanje. Takođe i kada se radi o namirnicama koje mogu da kaliraju, to obavezno mora da bude naznačeno na pakovanju. Da stvar bude gora, malo je onih ljudi koji će kada dođu iz prodavnice, da izmere količinu brašnai, tako da zbog toga ima malo prijava potrošača - priča Bogosavljević.

Sa njim se slažu i u udruženju "Zaštita potrošača". Oni kažu da inspekcije moraju pod hitno da reaguju i iskontrolišu proizvođače u čijim pakovanjima je pronađeno drastično manje brašna.
- Tačno je da je prema Pravilniku o prethodno upakovanim proizvodima dopušteno da u ambalaži bude 15 grama manje ili više proizvoda. Ali taj stav nije donet da bi dopustio proizvođačima da stavljaju manje brašna, već samo ukoliko se ponekad dogodi. To nikako ne bi smela da bude praksa! Takođe, ovde se u čak dva slučaja dogodilo da je gramaža drastično manja, da nije falilo samo tih spornih 15 grama, već mnogo više. Za takve slučajeve inspekcija mora odmah da reaguje - kažu oni i dodaju:

- Najveći problem je što potrošači ne obraćaju pažnju na to. To su sitne razlike koje golim okom ili u ruci ne primećujete, niti bilo kome padne na pamet da proverava. Isto je i sa ovim primerom da su počeli brašno da pakuju u ambalaže od po 900 grama. Svi su navikli da pakovanja budu od po kilogram i najveći broj kupaca neće ni pogledati da li je i dalje tako. Neće im pasti na pamet da su smanjili gramažu. Zato mi stalno apelujemo na potrošače da čitaju deklaracije - savetuju u "Zaštiti potrošača".

PROIZVOĐAČI:Zakon nam dozvoljava da spakujemo 15g manje

Ekipa Zaštitnika potrošača kontaktirala je sa svim proizvođačima u čijim smo pakovanjima zatekli manjak brašna kako bi čula i drugu stranu priče i od njih dobila objašnjenje. Ipak, do zaključenja ovog broja odgovore na pitanja dobili smo samo od dva proizvođača.

U 'Žitopromet-mlinu AD' objašnjavaju da trajno investiraju u savremenu opremu, te da se brašno pakuje na potpuno automatizovanoj mašini za sitno pakovanje.
- To znači da se brašno automatski pakuje, svako pojedinačno pakovanje se kontroliše na vagi koja je ugrađena na mašini za pakovanje, a koja ispunjava sve zakonske zahteve. Na mašini za pakovanje definiše se neto količina, kao i opseg merenja u skladu sa zakonskom regulativom. Kako se masa svakog pojedinačnog pakovanja kontroliše, mašina detektuje svako odstupanje mase i svako pakovanje koje ne ispunjava definisanu masu automatski se izbacuje sa linije za pakovanje. Iskontrolisana pojedinačna pakovanja se na liniji za pakovanje usmeravaju u termotunel, u kom se formira zbirno pakovanje, a zatim se automatski pomoću robota zbirna pakovanja slažu na paletu i transportuju u magacin gotovih proizvoda. Vrednost dozvoljenog odstupanja prethodno upakovanog proizvoda označenog masom za neto količinu proizvoda od 500 do 1.000 grama iznosi 15 grama - kažu u 'Žitoprometu'.

U 'Danubiusu' kažu da je dozvoljeno odstupanje težine brašna u jednoj kesici određeno Pravilnikom o prethodno upakovanim proizvodima:
- Prema pravilniku, za kesicu brašna od 1 kilograma dozvoljeno je odstupanje do 15 grama. Znači da se 985 grama brašna u kesici smatra ispravno upakovanim proizvodom. Zbog načina doziranja brašna nemoguće ga je dozirati tačno u gram, kao, na primer, testeninu, već težina osciluje i do 10 grama u plusu ili minusu. U našoj firmi svaka kesica koja se upakuje prelazi preko kontrolne vage. Kesica koja je lakša od minimalno dozvoljene težine automatski se izbacuje sa linije. Minimalna podešena težina na kontrolnoj vagi je 990 grama, a prosečna težina kesice iznosi 1.005 grama - kažu u 'Danubiusu'.

Pratite Zaštitnik potrošaca na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošaca na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Imate informacije koje želite da podelite sa nama?

Prijavite problem